Udruženi nacionalni komitet za prevenciju, otkrivanje, evaluaciju i lečenje visokog krvnog pritiska je objavio Sedmi nacionalni Vodič dobre kliničke prakse 2003 godine, poznat kao JNC-7. Novo je to, što je uveden termin prehipertenzija za sve one ljude koji imaju sistolni pritisak od 120 -139 mm Hg i dijastolni od 80 do 89. Samo osobe koje imaju sistolni pritisak manji od 120 mm Hg i dijastolni manji od 80 imaju STVARNO NORMALAN ARTERIJSKI KRVNI PRITISAK. Zato JNC predlaže mnogo agresivnije lečenje pacijenata sa prehipertenzijom u smislu promene načina života. Rutinska evalucaija pacijenta sa novo-otkrivenom hipertenzijom uključuje odredjivanje EKG-a, eho srca, hemoglobina, hematokrita, glikemije, serunskog kalijuma i kalcijuma, lipidni profil, pregled urina. Dodatni testovi su indikovani samo pri sumnji na sekundarnu hipertenziju. Cilj lečenja je smanjiti pritisak na manje od 140 sistolni i manje od 90 dijastolni.
          PROMENA NAČINA ŽIVOTA je potrebna u svih pacijenata, jedino nije obavezna u onih sa normalnim pritiskom, dok je obavezna u osoba sa prehipertenzijom. Ako osobe sa hipertenzijom imaju pridruženu bolest kao što je srčana insuficijencija, stanje posle infarkta miokarda, visok rizik od koronarne bolesti, dijabetes, hroničnu težu bolest bubrega i potrebu za prevencijom šloga u osoba sa rekurentnim moždanim udarima, onda se moraju lečiti i antihipertenzivima da bi se postigao idealan krvni pritisak.

PROMENA NAČINA ŽIVOTA - preporuke

1) Smanjenje telesne težine da se postigne i održi normalna težina prema Indeksu telesne mase 18.5 do 24,9 kg/m2.
2) Prihvatanje dijete prema DASH planu - izbegavati masno, što više voća i povrća i hrane koja sadrži kalijum.
3) Smanjenje kuhinjske soli (NaCl) do ne više od 100 mmol/dan (2.4 g kalijuma ili 6 grama natrijum hlorida).
4) Fizička aktivnost 60 minuta dnevno najveći broj dana u nedelji.
5) Ograničiti alkoholna pića na ne više od 2 pića na dan (1 oz ili 30 ml etanola a to je 300 ml vina, ili 720 ml piva).

ZAKLJUČAK o lecenju hipertenzije prema medicini zasnovanoj na dokazima:

          Kombinovana terapija malim dozama antihipertenziva uz promenu načina života je efikasna u sniženju krvnog pritiska i sprečavanju nastanka neželjnih dogadjaja, moždanog udara, infarkta miokarda i naprasne smrti. U izuzetno studiozno uradjenoj analizi 354 randomizovanih studija režim lečenja sa više lekova u malim dozama je ocenjen kao sposoban da snizi sistolni pritisak za 20 mm Hg i dijastolni za 11 mm Hg, što ima za posledicu sniženje moždanog udara za 63% i koronarne bolesti za 46%. (Podaci iz Novog sedmog izdanja Braunwaldovih bolesti srca, prema Law et all, BMJ 326:1427, 2003 g).
          Ako osobe sa hipertenzijom imaju pridruženu bolest kao što je srčana insuficijencija, stanje posle infarkta miokarda, visok rizik od koronarne bolesti, dijabetes, hroničnu težu bolest bubrega (klirerns kreatinina manji od 60 ml/min) i potrebu za prevencijom šloga u osoba sa rekurentnim moždanim udarima, onda se moraju lečiti i antihipertenzivima da bi se postigao idealan krvni pritisak - tada je cilj lečenja lekovima pritisak manji od 120/80mmHg (kod nekomplikovanog dijabeta i bubrežne lakše bolesti, manje od 130/80).

Vrati se na početak

FIZIČKE AKTIVNOSTI I VEŽBE

SAVETI KARDIOLOGA

          Neke osobe su fizički aktivne, neke su neaktivne. Sve je više onih koji na radnom mestu sede, voze se prevozom ili kolima do posla, a vreme van posla sve više provode sedeći. Procenjuje se da je 20 – 50 % celokupne populacije fizički neaktivno. Prema sve većem broju istraživanja dokazano je da je fizička neaktivnost faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova, a da je fizička aktivnost značajna u sprečavanju nastanka bolesti srca i krvnih sudova, a ako one postoje onda sprečava pogorsanja. Fizički trening dovodi do sniženja povišenog krvnog pritiska, koristi u kontroli poremećaja masnoća i šećera u krvi. Deluje povoljno i na kosti, mišiće i zglobove. Depresija i anksioznost se smanjuju. Smanjuje rizik od tumora debelog creva.

KOJE FIZIČKE AKTIVNOSTI KORISTITI

          Pre svega treba proceniti da li je prisutno neko od kardiovaskularnih oboljenja ili neko drugo oboljenje. Ako je neko imao infarkt miokarda u zavisnosti od funkcionalnog stanja procenjenog na testu opterećenja napraviće se program vežbanja. Fizičke aktivnosti koje se preporučuju neaktivnim osobama: šetnja, rad u bašti i dvorištu, kućne aktivnosti, ples, tenis, mali fudbal, basket, vožnja rolerima. Fizičke aktivnosti koje se preporučuju aktivnim osobama: vožnja bicikla, plivanje, brza šetnja, aerobno vežbanje, džoging, penjanje uz stepenice, fudbal.

KAKO TRENIRATI

          Potrebno je napraviti plan vežbanja i treniranja. Najbolje da se to uradi u saradnji sa lekarom koji će napraviti plan vežbi na osnovu pregleda kardiovaskularnog sistema i dati preporuke o vežbanju i kontrolama. Svaki trening ima svoj intezitet, učestalost i trajanje. Intezitet može biti blag, umeren ili jak. Učestalost se odnosi na broj dana u nedelji kada se vezba.
          Pre treninga, za vreme treninga i posle treninga treba kontrolisati krvni pritisak, puls, stepen znojenja, opšti izgled. Savetuje se da puls ne prelazi 120/min. Svaki trening bez obzira da li traje 20 min. ili duže treba da ima tri dela. Uvodni deo se sastoji od vežbi disanja u stajanju i hodanju ili laganom trčanju i traje 5 – 10 min. Drugi ili osnovni deo se sastoji od izabrane fizičke aktivnosti (plivanje, vožnja bicikla, aerobik, odbojka, džoging) i traje 15 – 30 min. Treći deo se sastoji od relaksacije, i sastoji se od vežbi istezanja i vežbi relaksacije u cilju popuštanja fizičkog i psihičkog hipertonusa i traje 5 – 15 min.
          Vreme je za neaktivne osobe da se motivišu i krenu sa vežbanjem. Ovo je jedan od protokola za vežbanje kod osoba koje imaju povišen krvni pritisak a fizicki su neaktivne.

Vrati se na početak

PRESTANITE DA PUŠITE JOŠ DANAS, ako ste pušač, jer…

          Još od 1950 godine je prvi put objavljena jaka povezanost izmedju pušenja cigareta i koronarne arterijske bolesti. Saznanjima za ovih 54 godine osobe koje puše 20 cigareta dnevno, imaju 3 puta veći rizik da dobiju ishemičnu bolest srca. Efekat zavisi od doze, čak pušenje jedne do 4 cigarete dnevno povećava koronarni rizik (Prescott et all, Copenhagen City Heart Study, 2002 godina). Čak i "lajt" cigarete, neuvlačenje (kod nas termin pućkanje) ima značajan uticaj na nastanak infarkta. Osim efekta na izazivanje infarkta srca, upotreba cigareta direktno je  u vezi sa povećanim brojem naprasnih smrti, formiranjem aneurizme aorte, simptomatskih perifernih vaskularnih bolesti i ishemičnog moždanog udara - šloga. Osim toga skorašnje studije (Kurth, et all Stroke34:1151, 2003) pokazuju povećan rizik od hemoragičnog moždanog udara, intrakranijalnih i subarahnoidalnih krvarenja i to po dozno-zavisnom načinu.

ZATO JE PREKID PUŠENJA POJEDINAČNO NAJVAŽNIJA MERA U PREVENTIVNOJ KARDIOLOGIJI.

          U skorašnjoj analizi više studija, prekid pušenja smanjuje mortalitet od koronarne bolesti  za 36%, u odnosu na one koji su nastavili da puše, nezavisno od starosti, pola i zemlje porekla.(Critchley et all, JAMA 290:86, 2003.)

Vrati se na početak